(Не)писмени основци

Ученици основних школа имају изражено слабо познавање правописних правила српског језика, осиромашен лексички фонд, не употребљавају правилно знаке интерпункције и у својим саставима на српском користе речи из енглеског језика.

Више од 33 одсто ученика основне школе погрешно употребљава велико слово, 70 процената их у текстовима уопште не ставља запету, тачку, а више од једне петине ђака у саставу на српском користи речи из енглеског језика.

Тако се на крају текста једног нашег основца може наћи The end (крај) или потпис испред којег стоји by (од аутора), а неретко напишу и знак @ преузет са интернета, показало је истраживање које је спровела мр Јелена Стевановић, сарадница београдског Института за педагошка истраживања (ИПИ).

Доминантна је употреба три тачке, јер ђаци са осиромашеним лексичким фондом, пошто не читају довољно, не умеју да наставе реченице, рекла је Стевановићева Танјугу оценивши да је истраживање о нивоу писмености београдских основаца симптоматично и да задире у структурне промене у српском језику.

Млади немају ни свест о томе шта је функционална писменост, коју у 21. веку, са напредном технологијом, не може имати само она особа која уме само да чита и да пише, рекла је Стевановићева сматрајући да би резултати о нивоу језичке културе ђака требало да наведу на озбиљно размишљање све надлежне за образовну политику и оне који брину о очувању српског језика.

Она је подсетила да је и у другим језицима евидентан утицај енглеског, али да друге државе спроводе мере за очување матерњег језика.

Тако је Француска, која такође има овај проблем, направила национални пројекат за повећање језичке компетенције младих.

"Такав пројекат неопходан је и у нашој средини и то што пре", сматра Стевановићева, иначе лингвиста, наводећи да нешто више од 25 одсто ученика комбинује ћирилицу и латиницу у свом саставу, и то не само речи, већ и сама слова.

У готово једној трећини састава, ученици уместо слова в пишу w, уместо слова и појављује се y.

Занимљиво је да 30 одсто ученика седмог и осмог разреда пише искључиво латиницом у неформалној комуникацији и ситуацијама у којима сами бирају којим ће писмом писати, показало је истраживање спроведено прошле године.

Штавише, и ако би хтели да пишу ћирилицом, не могу да се сете појединих слова примарног и основног писма у Србији.

Додуше, потпуно су равноправне и ћирилица и латиница, подсетила је сарадница ИПИ, наводећи да то ипак не значи да би требало да дамо примат латиници, ако смо се већ определили да је ћирилица наше основно писмо.

Она сматра да је став родитеља и њихов однос према развијању читалачких навика деце, од пресудног значаја.

Језик и књижевност, једно без другог не могу и не можете да очекујете од ђака богат лексички фонд и употребу речи са лакоћом, ако не чита, рекла је Стевановићева.

Више од 60 процената укупне популације у Србији не чита ништа, мали је број одраслих који ће личним примером припремити децу да се касније сами служе књигом, казала је она и навела да деца боље познају називе дневних новина и часописа него наслове књига.

"Не може школа направити значајну промену, може утицати, али је суштина како се детету поставе темељи, а то се догађа у кући", сматра сарадница ИПИ.

Она је мишљења да је проблем целокупног система образовања код нас то што се тражи искључиво декларативно знање и што нема суштинског, функционалног и применљивог.

Јурећи план и програм, наставницима није остављено пуно места за понављање, вежбање и практичну примену знања.

Такође, све је већи број младих у Србији који заврше факултет, али се уместо очекиваног повећања образовног нивоа друштва, дешава да немамо адекватно образовану академску заједницу, рекла је Стевановићева, износећи лични став да је уз образовање неопходно и васпитање, које се, како је оценила, стиче у породици.

Стевановићева је најавила да ће током лета бити познати прелиминарни подаци најновијег истраживања о функционалној писмености ученика трећег и четвртог разреда средњих школа.